Još od najranijih dana aktivno je učestvovala u borbi za nezavisnost Indije. Kasnije, i pored toga što je bila supruga uglednog indijskog diplomate i majka dve ćerke, nastavila je da pokazuje iskreno interesovanje za svet oko sebe. Godine 1961. osnovala je „Omladinsko društvo za film“ s ciljem da kod mladih podstakne nacionalne, društvene i moralne vrednosti. Takođe je bila članica Filmskog cenzorskog odbora u Mumbaju.

Kao osnivač meditacije Sahadža joge i intenzivno putujući širom sveta, Šri Matađi je dolazila u kontakt sa ljudima različitih zemalja, kultura, društvenih slojeva i životnih okolnosti, pristupajući svakome s iskrenim interesovanjem i poštovanjem. Uviđala je da su svi ljudski problemi ukorenjeni u neznanju o sopstvenom unutrašnjem duhovnom potencijalu, koji je moguće lako probuditi kroz proces samospoznaje. Unutrašnja transformacija, kao ključ društvene promene, predstavljala je osnovu svih globalnih nevladinih organizacija koje je Šri Matađi pokrenula.

Osnovala je humanitarne organizacije poput Vishwa Nirmala Prem Ashram-a za napuštene žene i siročad, međunarodne škole koje promovišu prosvetljujuće obrazovanje, centre za holističko zdravlje, međunarodnu akademiju posvećenu klasičnoj muzici i likovnoj umetnosti, i još mnogo toga. Sve ove inicijative dopunjavale su njen globalni rad na duhovnoj transformaciji.

Dvadeset prvi vek pred nas postavlja višeslojne izazove, a načini na koje im odgovorimo oblikovaće nove norme društva budućnosti. Ljudi širom sveta i dalje tragaju za rešenjima ovih problema – bilo da je reč o globalnim pandemijama, klimatskim promenama, socio-ekonomskim poteškoćama, kulturnim sukobima, verskom fanatizmu – koji će svi zajedno oblikovati trag koji čovečanstvo ostavlja na planeti Zemlji.

Mnogi društveni i ekonomski problemi s kojima se današnja društva suočavaju proizlaze iz pohlepe i materijalizma. Šri Matađi je isticala da je materijalizam pogrešan odnos prema materiji, i da materija ima svoju svrhu – da nam pruži radost. Ako, na primer, vidimo prelep umetnički predmet, možemo ga s divljenjem posmatrati, ali nemamo potrebu da ga posedujemo. Ili, ako nekome poklonimo dar iz ljubavi, tada koristimo materiju na pravi način i osećamo duboko ispunjenje koje prevazilazi prolazno zadovoljstvo kupovine i posedovanja.

Kada se treći suptilni centar u nama, poznat kao Nabhi čarka, prosvetli nakon samospoznaje kroz buđenje Kundalini energije, osećamo potpuno zadovoljstvo, oslobađamo se negativnih sklonosti ka pohlepi i vezivanju. Počinjemo da sagledavamo duhovnu vrednost materije, koju osećamo kao pozitivnu energiju koja zrači iz predmeta izrađenih od prirodnih materijala, kao i iz lepih ručno rađenih umetničkih dela i slika. Šri Matađi je ovakve fenomene pripisivala duhovnom koeficijentu materije koji postaje opipljiv nakon samospoznaje.

Zanimljivo je da prosvetljenje drugog suptilnog centra u našem energetskom sistemu, poznatog kao Svadhišthan čarka, razvija naš osećaj za kreativnost, omogućavajući nam ne samo da dublje cenimo umetnička i stvaralačka dela drugih, već i da otkrijemo sopstveni, urođeni kreativni potencijal. Mnogi praktikanti meditacije Sahadža joge ostaju zapanjeni sopstvenim izuzetnim razvojem umetničkih sposobnosti, koje se pojavljuju spontano, kao čista inspiracija i intuicija.

Šri Matađi je predvidela da će se ove prefinjene unutrašnje kvalitete manifestovati ne samo kod pojedinca, već i kao kolektivna snaga sposobna da deluje na društvo i preusmeri čovečanstvo sa puta samouništenja ka održivom načinu života na planeti Zemlji.

Saosećanje i briga Šri Matađi za čovečanstvo predstavljali su pokretačku snagu svih njenih aktivnosti. Ona nikada nije nazivala ono što je činila „radom“, već delom iz ljubavi u kojem je istinski uživala.